Саопштење Председникa Удружења ветеринара Србије за безбедност хране Ветеринарске коморе Србије поводом афлатоксина у млеку

Микотоксини у млеку
Микотоксини су токсични секундарни метаболити већег броја сапрофитских плесни
који у организам животиња и људи најчешће доспевају путем хране контаминиране спорама,
конидијама и/или фрагментима мицелијума плесни. Микотоксини у ланац хране могу да
доспеју директно као резултат размножавања плесни и стварања токсина или индиректно, као
што је на пример случај са млеком крава које су конзумирале храну контаминирану
микотоксинима. Микотоксини значајнији са гледишта безбедности хране су отпорни на
деловање различитих технолошких процеса.

Током процеса производње хране плесни могу да
буду уништене, док токсини у највећем броју случајева остају у храни.
Иако је до данас идентификовано преко 300 микотоксина, утврђено је да је само око 20
микотиотсина по количини и учесталости налаза у харани и храни за животиње значајно са
гледишта безбедност хране. Највећи број тих токсина стварају плесни из родова Аспергиллус,
Пенициллиум и Фусариум. Најчешће доказани микотоксини у храни су афлатоксини (Б1, Б2,
Г1, Г2 и М1), охратоксин А, патулин, цитрин, стеригматоцистин и фузариум токсини означени
као фумонизини (Б1, Б2 и Б3), зераленон , Т-2 и ХТ-2 токсини, ниваленол и деоксиниваленол.
Са гледишта безбедности млека и производа од млека најзначајнији је афлатоксин М1.
Значајна количина микотоксина Б1, унетог путем хране, разграђује се у румену преживара и не
доспева у системску циркулацију. Абсорбоване фракције афлатоксина Б1 се екстензивно
метаболишу у јетри, претежно у афлатоксин М1, који улази у системску циркулацију или се
коњугује до глукуронске киселине и затим излучује преко жучи. Циркулишући афлатоксин М1
може се излучити преко бубрега или се излучује путем млека. На основу резултата из ранијих
истраживања било је процењено да се 1-2% афлатоксина Б1, унетог у организам преживара
путем хране, излучује млеком као афлатоксина М1. Међутим, данас се сматра да
биотрансформација афлатоксина Б1 у афлатоксин М1 варира код појединих животиња, од дана
до дана, од муже до наредне муже и под утицајем је различитих фактора, укључујући режим
исхране, здравствени статус и индивидуални капацитет биотрансформације, као и количину
створеног млека. Према резултатима новијих истраживања биотрансформација афлатоксина Б1
у афлатоксин М1 је већа и код крава са дневном производњом млека до 40 литара, износи и до
6,2%.
Микотоксини у храни и храни за животиње представљају проблем у целом свету, па
највећи број земаља има прописане граничне вредности за микотоксине у храни. У Републици
Србији у Правилнику о допуни правилника о максимално дозвољеним количинама остатака
средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни и храни за животиње за коју
се утврђују максимално дозвољене количине остатака средстава за заштиту биља (Сл. гласник
РС 28/11) дата је гранична вредност од 0,05г/кг афлатоксина М1 у млеку. У земљама ЕУ у
Регулатион ЕЦ (1881/2006) за млеко и производе од млека дефинисана је гранична вредност за
афлатоксин М1 (0,05 г/кг).

Налаз микотоксина у млеку и производима од млека може се смањити комбинацијом
добре пољопривредне праксе, контролом услова складиштења хране за животиње и праћењем
налаза микотоксина у свим фазама производње. Праћење налаза афлатоксина Б1 у храни за
животиње и искључивање из исхране музних крава хране која садржи већу количину
афлатоксина Б1 треба да допринесе смањењу налаза афлатоксина М1 у млеку. Праћење налаза
афлатоксина М1 у млеку са фарми и анализа добијених резултата треба да помогне у решавању
проблема. У циљу добијања што репрезентативнијих резултата о налазу микотоксина у храниКомисија Европске уније је донела Commission Regulation (ЕЦ) Но 401/2006 у којој су
дефинисане методе узимања узорака и испитивање хране за потребе службене контроле у
оквиру које су дефинисано и узимање узорака млека и производа од млека. Међутим, ни у
једном документу није прописана учесталост узимања узорака и испитивања. Учесталост
узорковања треба планирати према процени вероватноће налаза афлатоксина Б1 у храни за
животиње. Праћењем налаза афлатоксина М1 у млеку са фарми и, спречавањем употребе млека
са повећаним садржајем афлатоксина М1 у даљој преради млека, осигурава се безбедност млека
и производа од млека када су микотоксини у питању.
Има мало информација о могућим негативним ефекатима афлатоксина М1 на здравље
људи. Спроведен је ограничени број испитивања на експерименталним животињама са циљем
да се утврди токсичност и канцерогеност афлатоксина М1. Резултати из тих студија показују да
афлатоксин М1 има хепатотоксични и хепатокарциногени потенцијал. Акутна токсичност
афлатоксина М1 је слична или нешто мања од токсичности афлатоксина Б1, а канцерогени
потенцијал афлатоксина М1 је један или два реда величине мањи од канцерогеног потенцијала
афлатоксина Б1. Афлатоксин М1 се не налази само у млеку животиња које се ставља у промет
већ и у мајчином млеку.
Председник Удружења ветеринара Србије за безбедност хране Ветеринарске коморе Србије
Проф. др Вера Катић